Сада вам нећу говорити толико о томе шта је Гамзиградска бања и колико је значајна, већ више о томе где је била некад, а где је сада и када је то била рај, а зашто је сада доживела апокалипсу.
Гамзиградска Бања је једна од познатијих бања у Србију, можда не као туристичко место, али дефинитивно као здравствени центар. Мало је људи, који нису чули за ову бању, јер је мало људи који не знају неког ко није имао проблема са крвним судовима, шлогом, а такви спас траже баш у овој бањи.
Бања се налази на само 11 километара од Зајечара и поред је врло битног и добро уређеног магистралног пута Параћин - Зајечар.
Сплет животних околности нас је нанео у ову нашу бању. Ја сам имао прилику да је посетим још пре 14 година, па ево сада. Тада, те давне 2001. године, та мала бања је оставила врло леп утисак на мене, као мало место са лепом природом и уређеним парковима. Тада чак нисам ни знао да у бањи постоји врло битна болница.
Сећам се тада, како смо седели у летњој башти ресторана, чије се име не сећам, али знам да је лоциран близу моста који премошћава Црни Тимок. Сећам се и уређеног парка, који се протезао поред реке на левој обали и пружао нам хлад док смо се шетали. Били су ту и спортски терени за велики и мали фудбал и кошарку на којима су деца раздрагано јурила за лоптом. Прави мали рај.
Као и свако ко би се вратио у место за које га вежу лепе успомене и ја сам се нашао тамо и очекивао да уживам у лепом сунчаном дану у овој лепој бањи.
Пошто смо завршили са оним због чега смо и дошли у бању, одлучили смо да мало прошетамо.
То су били призори из апокалиптичних филмова. У бањи смо налетели на једно куче и неких 5 пролазника. У сусрет нам је уместо вредних домаћина и конобара из локалних барова хрлила гомила смећа, који се обрушавало на нас из канти за отпад. Не нису били некултурни пролазници, који су смеће бацали по парку. Корпе су биле уредно натанковане до врха, а из њих је ветар извлачио смеће и разносио га свуда унаоколо.
Хотели и ресторан, који сам поменуо, одавно затворени, поред шеталишта је почело да расте шибље, спортски терени одавно напуштени и мртви. Желео сам што пре да одем одатле.
Интересантно је да је трава покошена, али лично мислим да се то десило давно, а да нова трава није израсла јер није залевана, а лето је било врело.
Тужно је гледати такве призоре, тужно у сваком погледу, људском и интересном. Ако погледамо колико је велика специјална болница у бањи са великим бројем места, а попуњена је целе године, чека се на ред по више месеци, а бања зврји пуста и у смећу. Хотели затворени, ни један ресторан да се попије кафа, ни једна летња башта. Да ли се неко сетио да све те људе који се опорављају у болници неко стално обилази. Да ли се неко сетио да је близ Ромулијана. Страшно је сазнање шта се код нас упропаштава.
Не нису нама други криви и не мисли нам нико зло. Ми смо сами себи највећи непријатељи и то они најгори, они што их народ зове душмани.
Снимили смо мало видеа, да вам дочарамо атмосферу. Надам се да вас пут или сплет околности неће нанети тамо, бар не док не прође апокалипса. Можда ће после доћи неки бољи људи, неки способнији и паметнији од ових сада.
Нема коментара:
Постави коментар